Screenshot_9

egotrip.hr news

DAJEŠ LI STVARNO 110% ZA HRVATSKU?

12 Jun , 2015  

Malo što je bilo snažnije i potpunije od tišine koja je ispunjavala napušteni prostor u kojem je usamljen i zamišljen sjedio prilično ružan plavokos momčić. Osim njegovog disanja i povremenih koraka slučajnih prolaznika nije se čulo skoro ništa. Sjedio je na neudobnoj klupi i kroz prozor gledao u daljinu, a mobitel mu je u ruci bio više iz navike nego iz praktičnih razloga.

Pridružio mu se crnokosi momak, ljepuškastog lica i zeleno plavih očiju. “Za dom spremi!” prekinuo je tišinu crni dečko sa velikim smiješkom na licu. “Daj ne zajebaji”, odvratio mu je plavi ne skinuvši pogled s prozora. Zadržavši smiješak, crni momak je sjeo do njega i pogledao kratko u točku u koju je gledao i plavi, ali nije vidio ništa. “Kaj je, kaj sjediš tu sam i gledaš u prazno? Nervoza, a?”. “Nije nervoza, ne znan, razmišljan”, odgovorio je i nastavio gledati u prazno. “Pa dobro jebem mu mater, koji kurac razmišljaš, kaj ću izvlačit to sad ja iz tebe ko tetkica, daj reci šta je?”, već je lagano popizdio. Znao je brzo planuti, ali i ostali su znali kakav je pa su ga trpili.

“Ma ne znan, glupo je”, odgovorio je napokon skinuvši pogled sa prozora. Oči su mu po stoti put te večeri poletjele na mobitel koji mu je sada skroz osvijetlio potpuno ružno lice. “Glupo. Luka ne jebi me sa glupošću, reci šta je”, uporan je bio Čarli. “Jel ti se čini ikad da, ne znan, da ka reprezentacija imamo dobre navijače?”, rekao je konačno pogledavši ga duboko u zelene oči. Čarli nije bio spreman na to pitanje, čak je bio i malo iznenađen “Kako misliš najbolje jebote?”. “Kao, ne znan… Mislin… Kako da ti kažen? Jel ti se čini da su oni spremni na sve kad navijaju za nas? Jel ti se čini da bi možda i mi tribali bit spremni na sve za njih?”

Čarli ga je sada totalno gubio. Više nije bio svjestan zajebava li ga Luka ili je samo otišao u kurac, ali pustio ga je da nastavi priču. “Mislin, stalno slušaš priče, ne znan, navijači zajedno navijaju, idu na gostovanja, pivaju pisme. Znaš i sam koliko znači kad te bodri ekipa na utakmici, kad čuješ Zovi samo zovi”. “Svi će sokolovi”, kratko je i tiho dovršio Čarli “Da, jebenti, svi će sokolovi. Čini li ti se ikad da mi moramo bit sokolovi za njih? Letit u pičku materinu, bit vladari neba i ta sranja. Jebenti, ti ljudi daju 100% od sebe dok mi jebemo manekenke…”. “I Franku” uskočio je Čarli, a Luka je nastavio “…i Franku, da. I dok mi šetuckamo po terenu, oni žive, jedu, dišu sve što mi radimo. Kužiš li me? Imamo najbolje navijače na svitu kume, na svitu, a mi im već godinama dajemo samo 50% sebe. Kurac dajemo, a ne 50%. Ne dajemo ništa. Prodajemo se.” Vratio je pogled na nebo.

Čarli je skužio što želi reći. Luku je nešto grizlo, ali nije shvaćao ni što ni zašto. “Pa frende, jebote”, pokušao ga je oraspoložiti, “i drugi narodi žive tu igru. Brazil, Argentina, Talijani jebiga, Poljaci. Ludi su ko kupus. To je tako, frende, ljudi to vole. A i nije baš da su sada najbolji jebiga, dobri su kao i svi. Bodre nas kao i svi, frende. Zašto bi mi dali 110% recimo za navijače frende, ako nas oni ne bodre 110% više nego ostali?”. Čarli je rijetko bio ozbiljan, ali se u ovom trenutku osjetio prozvanim. Dosadilo mu je prozivanje navijača, gledanje svega kroz mikroskop. To je bila igra koju on voli igrali, dobra zajebancija i način zarade. Mrzio je kada su radili nešto više od toga.

Luki je u ruci još uvijek svijetlio mobitel. Noć i tišina opet su se spojili u jedno. “Misliš da ne daju 100%?”, rekao je Luka. “Ne daju, jebi mi mater. Ne daju, eto. Di su bubnjevi? Di su pičke? Di je Larisa Riquelme, jebemti mater? Eto, di su cice jebene za Čarlija i Luku?”. Luka mu je napokon pružio mobitel koji je svakim pokretom osvjetljavao sve više prostora. Napokon, osvijetlio je Vedranovo lice. Na ekran je pala jedna suza a Čarli je samo rekao. “Dobit ćemo Talijane za NJIH! JEBAT ĆEMO IM SAD MAJKU PIČKA IM MATERINA ŽABARSKA!”. Obojica su ustali odlučniji nego ikada. Mobitel je ostao na klupi, a na ekranu je ostala otvorena MMS poruka.

Screenshot_7

Armando Kohortić, Splićanin na privremenom radu u Zagrebu

, , , , , ,